Инверзија и права

                                Садржај
* Шта може бити слика праве при инверзији ψk у односу на дати круг k?
Ако права садржи центар инверзије, онда се она пресликава у саму себе, а ако не садржи центар, онда се пресликава у кружницу која садржи центар. Прецизније:

* Ако је ψk инверзија у односу на дати круг k(O,r) и p било која права у равни Е2 тада важи:
a) ако тачка O припада правој p, тада је ψk (p) = p
б) ако тачка O није на правој p и ако је N ортогонална пројекција тачке O на праву p,тада је
ψk(p) = p', где је p' круг пречника ON' без тачке O, где је N' = ψk (N).

Докажимо ово тврђење:
a)

Нека је А тачка на правој p и А' = ψk(А). Тада су тачке O, А и А' колинеарне, па А'p и по дефиницији је |ОА|·|ОА'|= r 2 . Дакле, све тачке праве p сликају се у тачке на овој правој, па се права p слика сама на себе.

б)

Нека је М тачка праве p, МN и ψk (М) = М'. Како је |ОN|·|ОN'|= r 2 и |ОM|·|ОM'|= r 2 добијамо да важи |ON'|:|OM'| = |OM|:|ON|.
Користећи још да је ∠ M'ON'  = NOM закључујемо да су △N'OM' и △MON слични па је ∠ ОM'N' = 90°.
Одавде следи да тачка М' припада кругу p' чији је пречник ОN',
|ОN'| = (|OM|·|OM'|):|ON| = r2: d, где је d растојање центра инверзије од праве p.
Приметимо да је тангента t тог круга у тачки О паралелна правој p.

* Користећи претходни доказ можемо конструисати слику праве p при инверзији ψk у односу на круг k(O,r) која не садржи тачку О.
Уочимо нормалу n, nO на праву p. Означимо пресечну тачку pn = N. Нека је N' = ψk (N), њу знамо да конструишемо. Дакле, тражена слика је круг p' над пречником ON'.


Слично, користећи претходни доказ можемо конструисати слику праве p при инверзији ψk у односу на круг k(O,r) која садржи тачку О.

Пример

  • Нека је дат △ABC и круг k(O,r) уписан у дати троугао. На основу претхoдних разматрања слике дужи
    AB, BC и CA у односу на круг k су кругови:
    k1 - круг над пречником OG,
    k2 - круг над пречником OE,
    k3 - круг над пречником OF,
    где су E,F и G редом додирне тачке уписаног круга и страница
    BC, АC и AB.
    Тада је слика тачке A тачка A' = k1k3 и аналогно слика тачке B je тачка B' = k1k2 и слика тачке C je тачка C' = k2k3.

Пол и полара

  • Нека је ψk инверзија у односу на дати круг k(O,r), P - произвољна тачка различита од О и P' = ψk(P).
    Свакој тачки P из Е2\{0} одговара тачно једна права p = π(P) која садржи тачку P' и која је ортогонална на правој одређеној тачкама О и P. Ту праву називамо поларом тачке P у односу на круг k, а тачку P називамо њенима полом.
    Ако Pk тада је P = P' и p је тангента на круг k у тачки P'.

    Померањем тачке P видимо како се помера и њена полара.

    Приметимо да је слика праве p при иверзији ψk круг l са дијаметром OP.
    Посебно, ако је тачка P ван круга k, тада кругови k и l имају тачно две заједничке тачке A и B, и то су управо додирне тачке тангенти круга k које садрже тачку P.
    При том је права AB ортогонална на OP и садржи тачку P', па је π(P) = AB.
    Aко је тачка P у кругу k, тада је њена инверзна слика P' ван тог круга, па тада њена полара p нема заједничких тачака са кругом k.

Copyright © Ана Ђурђевац & Mилица Мисојчић